Ko se seća Nataše Vukoje? Propao joj brak sa političarem, a onda je promenila život: Zanimanje će vas šokirati

Nataša Vukoje je bivša košarkašica i manekenka, a danas učitelj kundalini joge i meditacije i praktičar rekonektivnog isceljenja.

Otkako se povukla iz sporta i stavila tačku na brak sa političarem Aleksandrom Jugovićem, sa kojim ima ćerku Đurđu, Nataša Vukoje promenila je život iz korena. Preselila se na Majorku, gde je zasnovala novu porodicu i za životni poziv odabrala kundalini jogu. Praktičar je rekonektivnog isceljenja i pomaže ljudima da pronađu mir i stabilnost. Majka dvoje dece, ćerke Đurđe i sina Luke, godinama se bavi spiritualnim aspektima života i lajfkoučingom. Na početku razgovora za Žena.rs, Nataša Vukoje otkriva koliko joj je prethodno iskustvo pomoglo u građenju karijere koju ima danas.

– Svako iskustvo koje sam imala kroz bavljenje sportom i modom bitno su uticali i formirali me kao ličnost. Verujem da sve u životu dolazi s razlogom i da je samo pitanje koliko mi to iskoristimo i šta naučimo. Sport me je naučio disciplini, odgovornosti i hrabrosti da idem napred i da prevazilazim izazove, dok me je manekenstvo navelo na preispitivanje šta je to čime sam zadovoljna.

Koji trenutak je bio prelomni kada ste poželeli da zakoračite u novu profesiju i svoj život posvetite motivisanju ljudi? Kakvo je vaše iskustvo kroz rekonekciju?

– Svoj život merim pre i posle rekonekcije. Kada sam prvi put uradila rekonektivno isceljenje, donelo mi je najveće promene. Duboko me je prodrmalo iz korena i vratilo na svoj put. Proces rekonektivnog isceljenje sam radila u meni najizazovnijem periodu kada sam prolazila kroz razvod. Suočila sam se svojim najvećim strahovima, prevazišla ih i nastavila dalje.

Šta je suština rekonekcije i kako izgleda tretman?

– Suština rekonekcije jeste uklanjanje energetskih blokada i dovođenja u energetski balans. Svako od nas ima u životu teške situacije i sve to prevaziđemo, ali ostavi traga – postoje na energetskom nivou stvari koje se nagomilavaju, dosta potisnutih emocija, teških situacija i manifestuju se blokadom. Rekonekcija uklanja energetske blokade. Dobijamo osećaj da se vraćamo sebi, da se oslobađamo tenzije i tereta koji je veliki, a ne znamo odakle dolazi.

Koji su najčešči problemi sa kojima se susreću vaši klijenti?

– Najviše radim sa ženama. Izazovi su različiti, ali najčešće dolaze svesne i jake žene, znaju da imaju snagu, da mogu mnogo više, da preuzimaju mnogo odgvornosti i da dosta stvari nose na svojim leđima, aili duboko u sebi znaju da nešto nije u redu. One žele da se oslobode tereta, griže savesti, preterane odgovornosti i posvete više pažnje sebi.

Kako da povratimo duševni mir u vremenu kada smo konstantno izloženi stresu? Otkrijte jednu vežbu za uklanjanje napetosti.

– U brzom načinu života stres je postao sastavni deo, a jedini način da ublažimo uticaj stresa na naš organizam jeste da zastanemo na trenutak i promenimo ritam. Ukoliko se ne posvetimo sebi, oslušnemo kako se osećamo, šta nam prija, šta nas čini srećnim, ako ne zastanemo i postavimo sebi ova pitanja, velika je verovatnoća da ćemo upasti u začarani krug zamki gde ćemo konstantno biti nezadovoljni. Jedan od najboljih načina su tehnike disanja – udišete na nos i izdišete na usta. Jednostavne su, a najefikasnije.

Godinama živite na ostrvu. Kažu da su naši narodi sličnih temperamenata, da li je to tačno i ako jeste, koliko vam je pomoglo u periodu prilagođavanja? Na šta vam je bilo najteže da se naviknete?

– Možda su Španci slični našem temperamentu, ali Majorkinzi nisu. Oni su dosta zatvoreniji, mirniji i povučeniji. Nisu pravi primer Španaca. Najteže mi je bilo da se prebacim na ritam jer sam navikla da doručkujem slano i obimno, ovde ujutru jedu dva keksa i kafu sa mlekom. Kasne večere mi ne prijaju, a oni večeraju između 21 i 22 sata. Prihvatila sam da se nikada neću na to navići.

Koliko puta godišnje posećujete Beograd? Šta vam najviše nedostaje?

– U Beograd dolazim tri, četiri puta godišnje u posetu roditeljima i zbog posla. Naravno, najviše mi nedostaje porodica, ali i ljudi koji su sa mnom u onlajn "harmonija zajednici", a žive u Beogradu gde meditiramo svake nedelje u Srbiji.

Fudbalski trener Radomir Antić je govoreći o Špancima znao da kaže da "žive da bi jeli". Ko je veći gurman kao narod, Srbi ili Španci? Kuvate li na Majorki srpsku hranu?

– Ne bih mogla to da opredelim. Ovde mi se mnogo dopada što postoji kultura kvalitetne hrane. Cene se dobro pripremljen obrok, kvalitetne namirnice, a niko ne meri da li je obimno ili nije. Sa druge strane, u srpskim restoranima vas pitaju da li je porcija bila velika ili mala. U Španiji toga nema. Ukoliko je kvalitetan proizvod, dobro pripremljen, kuvar ima znanje i iskustvo, mnogo će se više to ceniti.

U jednom intervjuu ste otkrili da ste stroga mama. Kojih pravila u vaspitanju se čvrsto držite?

– Jesam stroga mama, nisam pristalica toga da je mama najbolja drugarica ćerki i sinu, a ujedno sam pobornik velikog poštovanja. Roditelji treba da poštuju potrebe dece, tako i deca treba da poštuju roditelje. Kod mene se znaju jasna pravila, postoje granice koje se ne prelaze i svi se međusobno poštujemo.

Kada nam se desi neka teška situacija, ljudi znaju da kažu: "Nije to toliko strašno, opusti se, biće sve ok, nemoj da se nerviraš", a nama se život raspada. Koliko to šteti mentalnom zdravlju?

– Naravno, od ljudi iz okruženja ćete najčešće čuti: "Opusti se, nije toliko strašno". Svako govori iz svog iskustva i niko se ne pita kako je vama stvarno i ne trudi da razume koliko je vama teško nego svako sudi iz svoje pozicije.

Bežanjem od negativnih emocija ne možemo ništa da uradimo. One su prisutne i najbolje je da ih prihvatimo kako bismo ih brže integrisali. Za svakog prijatelja koji tuguje, savetujem da tugujete sa njim, da osetite i njegovu tugu jer je to jedini način da svom prijatelju date znak da ste tu za njega. Ukoliko mu objašnjavate da nije toliko strašno, on će se osećati da ga ne razumete i čak možda da vam nije toliko stalo do njega. Nemojte da objašnjavate nekome koliko je teško nego probajte da razumete.

Šta je toksična pozitivnost, zašto je štetna i kako je prepoznati?

– Toksična pozitivnost jeste gubitak realnosti, to su situacije u kojima je teško, a neko vam je objasnio da treba da budete pozitivni, da se naprežete i ubeđujete sebe i druge da je sve u redu. Mislim da je najveći problem nedostatak kontakta sa realnošću i tada je lako da skliznete u bilo koji oblik toksičnosti. Treba priznati realnost.

Da li postoji recept za zdraviji, srećniji i ispunjeniji život?

– Recept je da upoznate sebe. Ne možete napredovati ukoliko to ne savladate. Šta je to što vas čini srećnim? Ko ste vi? Šta je to što vas ispunjava? Šta vas uznemiruje? Koji su vaši strahovi, vaše želje i težnje? Šta je to što vas uzbuđuje? Moramo da upoznamo sebe da bismo mogli da budemo srećni i zadovoljni. U suprotnom, tražićete nešto, a ne znate ni zašto, nešto što vam je daleko, a ne znate kako da stignete dotle, a na prvom mestu je važno da upoznate sebe da biste mogli da tražite dalje.

Bonus video:

(Espreso / Blic žena/ Prenela:M.S.)